Prezime nakon braka: Lični izbor, tradicija ili birokratija?

Odluka da li ćete zadržati svoje prezime, uzeti suprugovo ili dodati njegovo na svoje jedna je od onih koja pre venčanja izaziva žustre rasprave, duboka razmišljanja i ponekad i neočekivane konflikte. Iako je, po zakonu, čisto lična i individualna stvar, u praksi se često pretvara u pitanje tradicije, porodičnog pritiska, praktičnosti, pa čak i dokaza ljubavi. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatni pregled različitih aspekata ove teme, od emotivnih i identitetskih, preko birokratskih, do društvenih reakcija.

Emotivna i identitetska ravna: "Prezime je deo mene"

Za mnoge žene, devojačko prezime predstavlja mnogo više od tek niza slova na ličnoj karti. Ono je deo ličnog identiteta, veza sa porodicom u kojoj su odrasle i simbol njihove istorije. "Volim svoje specifično prezime i nerado bih ga promenila u neko '-ić' prezime", izjavljuje jedna od sagovornica. Ovaj osećaj je posebno izražen kod žena koje su jedinice ili koje potiču iz porodica gde nema muških potomaka koji bi "nastavili lozu". Zadržavanje prezimena doživljavaju kao način da očuvaju deo porodičnog nasleđa.

S druge strane, za neke žene, uzimanje suprugovog prezimena je simboličan čin stvaranja nove, zajedničke porodice. "Meni je to veoma romantično, da se svi u porodici isto prezivaju", kaže jedna udata žena. Ovaj gest vidi se kao prirodan nastavak tradicije i izraz povezanosti sa partnerom i budućom zajednicom.

Kompromisno rešenje, koje sve više žena bira, je dodavanje suprugovog prezimena na svoje. Na taj način se ne odriču svog identiteta, a istovremeno usvajaju simbol nove zajednice. "Osećam se najkompletnije sa dva prezimena. Svaki drugi izbor bi mi bio pogrešan", deli svoje iskustvo jedna sagovornica. Iako neki ovu opciju smatraju nepraktičnom ili "nakaradnom", za one koje je izaberu ona predstavlja idealan balans.

Praktična i birokratska strana medalje: Glavobolje na šalteru

Osim emotivnih, tu su i čisto pragmatični razlozi koji utiču na odluku. Žene koje su pre braka ostvarile određeni profesionalni ugled, publikovale naučne radove, stekle diplome ili vlasničke papire pod devojačkim prezimenom, često strepe od birokratskih komplikacija.

Međutim, iskustva su podeljena. Neke žene ističu da nikakvih problema nisu imale. "Nikakve komplikacije nisam imala nigde, ni što se diploma tiče, niti bankovnog računa", kaže jedna od njih. Dokaz identiteta u takvim situacijama rešava se jednostavno prilaženjem izvoda iz matične knjige rođenih, gde je u napomeni navedena promena prezimena, ili venčanim listom.

Postoje, ipak, i mnoga iskustva koja govore o suprotnoj strani. Neke žene s različitim prezimenom od detetovog ili suprugovim, nailaze na nepotrebne prepreke u administraciji. "Prisustvovala sam sceni gde je žena pukla od muke koliko su joj zakomplikovali da promeni ime na bankovnom računu", opisuje jedna korisnica. Takva iskustva stvaraju strah i nesigurnost. Najčešći strahovi tiču se putovanja sa decom, gde bi različito prezime majke moglo izazvati summju na graničnim prelazima, iako je za to dovoljan venčani list.

Procedura promene dokumenata (lična karta, pasoš, vozačka dozvola, radna knjižica) zahteva vreme i novac, što neke žene smatraju velikim cimanjem. "Prosto bi me mrzelo da se majem i da menjam sve to", priznaje jedna. Ona koja zadrže svoje prezime izbegavaju ovaj korak, dok one koja ga dodaju moraju da ga pređu.

Društveni pritisak i "šta će narod reći"

Možda najteži deo cele priče nije birokratija, već društveni pritisak i osuda okoline. Iako je izbor formalno slobodan, neformalna pravila su često vrlo stroga. Mlade koje odluče da zadrže svoje prezime često se suočavaju sa začuđenjem, podrugivanjem ili otvorenim negodovanjem, kako od strane šire rodbine, tako ponekad i od partnera.

Sam trenutak na venčanju, kada matičar pita za prezime, postaje dramatičan. Ako mlada izjavi da uzima muževljevo, često slede aplauzi i ovacije od strane gostiju, što mnoge doživljavaju kao primitivizam. Ako pak izjavi da zadržava svoje, u sali često zavlada neprijatna tišina ili čudenje. "Nije prava Simićka!", komentarisala je jedna tetka nakon što je nećaka dodala prezime supruga na svoje.

Ovakve reakcije otkrivaju koliko je tradicija duboko ukorenjena i koliko se odluka koja odudara od nje još uvek tumači kao nepoštovanje, čudnovatost ili čak licemernost. "Ti, što si se onda udavala?", pitanje koje su neke čule, savršeno oslikava ovu zatucanost.

Odnos u paru: Pitanje poštovanja i kompromisa

U srcu cele dileme često se nalazi odnos između partnera. Da li je budući suprug koji insistira na promeni prezimena nesiguran, tradicionalista ili jednostavno želi simbolično ujedinjenje? Da li je žena koja se tvrdoglavo protivi gubitak identiteta ili nepoštovanje prema partneru?

Klič "ako se dovoljno volite, neće vam to biti bitno" ovde često ne pogađa suštinu. Upravo suprotno, upravo zbog ljubavi i poštovanja, ova odluka postaje važna. Kako jedna sagovornica kaže: "Poštovanje se iskazuje tako što poštuješ emotivne razloge žene da zadrži prezime." Zdrav odnos podrazumeva razumevanje i prihvatanje izbora partnera, bez nametanja ili osuđivanja.

Idealno je kada par o tome može da razgovara otvoreno, sasluša razloge drugog i zajednički dođe do rešenja koje oboje mogu da prihvate. Za neke je to uzimanje muževljevog prezimena, za druge zadržavanje svog, a za treće kompromis u vidu dva prezimena. Bitno je da odluka potiče od njih, a ne od pritiska porodice ili društva.

Šta sa decom? Najveća nedoumica

Pitanje prezimena dece često bude presudno za konačnu odluku. Mnoge žene koje inače ne bi promenile prezime, ipak odluče da to urade zbog jedinstva porodice. "Jedini razlog zašto bih uzela njegovo je da kao porodica imamo jedno prezime", iznosi jedna od dilema.

Ono što mnoge ne znaju je da, po Zakonu o porodičnim odnosima, dete može dobiti prezime jednog ili oba roditelja. Međutim, u praksi se dešava da matičari ovo pravo osporavaju i odbijaju da upišu dete pod dva prezimena ako majka nema oba. Ovakva tumačenja, koja su protivna slovu zakona, predstavljaju jedan od najvećih izvora frustracije i pokazatelj koliko je patrijarhalni sistem još uvek jak u našoj birokratiji.

Zaključak: Vaša odluka, vaš mir

Kao što se iz mnoštva iskustava i mišljenja može videti, ne postoji jedinstveni ispravan odgovor na pitanje šta uraditi sa prezimenom nakon braka. Svaki izbor - zadržati, promeniti, dodati - nosi sa sobom određene prednosti, izazove i implikacije.

• Zadržati svoje prezime je izraz ličnog identiteta i nezavisnosti, ali može dovesti do društvenih komentara i potencijalnih (mada rešivih) birokratskih potvrda u vezi sa decom.
• Uzeti suprugovo prezime je tradicijom prihvaćen put koji olakšava jedinstvo porodice i izbegava mnoga pitanja, ali za neke podrazumeva gubitak dela sopstvene istorije i cimanje sa promenom dokumenata.
• Dodati suprugovo prezime na svoje predstavlja kompromis koji uključuje oba identiteta, ali može biti nepraktično zbog dužine i može izazvati konfuziju u administraciji.

Na kraju, najvažnije je da odluka bude vaša i da donesete mirno, uzimajući u obzir svoje osećaje, praktične okolnosti svog života i, naravno, razgovor sa partnerom. Bez obzira na izbor, čvrstina vaše veze neće zavisiti od toga kako se potpisujete, već od medusobnog poštovanja, ljubavi i podrške koji čine suštinu braka. Prezime je samo slovo, a brak je mnogo više od toga.