Pravo na Rad ili Privilegija? Izazovi Pravničkih Pripravnika u Srbiji

Diploma pravnog fakulteta u Srbiji često se doživljava kao ulaznica u stabilnu i uglednu karijeru. Međutim, realnost s kojom se susreću mladi diplomirani pravnici na putu ka profesionalnom afirmisanju je daleko od te idealizovane slike. Put od studentske klupe do samostalnog obavljanja posla prepun je institucionalnih prepreka, finansijskih tereta i duboko ukorenjenih nejednakosti. Ovaj tekst predstavlja dubinsku analizu izazova sa kojima se suočavaju advokatski pripravnici, posebno kroz prizmu visokih troškova upisa u imenik, nejednakog tretmana i često očajničke potrage za bilo kakvim radnim iskustvom.

Finansijska Barijera: Upisnina koja Diskriminiše

Jedan od prvih i najbolnijih udaraca za mnoge pripravnike je visoka upisnina u imenik advokatskih pripravnika koju naplaćuju pojedine advokatske komore. Dok je u Beogradu godišnja članarina simboličnih 1.200 dinara (oko 100 dinara mesečno), u nekim regionalnim komorama, kao što je Advokatska komora Kragujevca, zahtevaju se iznosi i do 500 evra. Ovaj iznos se ne naplaćuje jednokratno, već se često deli na rate - 100 evra odmah, a preostalih 400 u naredna četiri meseca, uz pretnju brisanjem iz imenika ukoliko se obaveza ne izmiri.

Šokantnija od same visine iznosa je nejednaka primena ovog pravila. Kako se navodi u iskazima pripravnika, deca advokata i sudija plaćaju "nešto mnogo manje", čak i do dvanaest puta manje od ostalih kandidata. Ova praksa otvoreno ukazuje na sistemsku diskriminaciju i stvara osećaj da je pristup profesiji regulisan ne meritima i znanjem, već porodičnim vezama i imovinskim stanjem. Kako jedan pripravnik ističe: "Žele da u ekonomskom pogledu onemoguće bavljenje advokaturom svima izuzev svojoj deci advokati i sudije."

Obrazloženje za ove troškove često je nejasno i nepotpuno. Statut komore ne pominje iznose od 500 evra, a kada se od službenika zatraži objašnjenje, odgovori su neodređeni i odbijajući. Činjenica da se novac u nekim slučajevima predaje na ruke, bez računa, dodatno podiže sumnju u propisnost i namenu ovih sredstava. Pripravnici se pitaju da li njihov novac ide na pokrivanje stvarnih administrativnih troškova ili na "spa centre" za zaposlene, kako ironično primećuju.

Volontiranje: Besplatna Radna Snaga u Zamenu za Nada?

Nakon što prevaziđu finansijsku prepreku upisa, pripravnici se suočavaju sa stvarnošću tržišta rada. Uobičajena praksa je volontiranje - rad bez ikakve naknade tokom pripravničkog staža koji traje dve godine. Iako je formalni cilj staža sticanje znanja i iskustva, realnost je često drugačija. Mnogi pripravnici opisuju svoje iskustvo kao obavljanje monotonih, administrativnih poslova bez adekvatnog mentorstva ili uključivanja u suštinske pravničke poslove.

Radni dani se protežu i po 10-12 sati, a očekivanje da se ostane duže od zvaničnog radnog vremena je norma. "U četvrtak ja uzimam jaknu i krećem kući, bilo je 17h, dokle se zvanično i radi, kad on to video na kameri i poslao odmah pripravnicu da mi poruči da moram da ostanem", opisuje jedan pripravnik. Nadzor putem kamera postaje alat za kontrolu, a ne za bezbednost.

Nekoliko srećnijih pripravnika dobije simboličnu naknadu od 100-200 evra mesečno ili se osloni na naknadu sa biroa (tzv. stručnu praksu) koja iznosi oko 18.000 dinara. Međutim, česta je pojava da i tu skromnu sumu principali odugovlače da isplate, izmišljajući izgovore poput neplaćenog poreza. Ovo ostavlja pripravnike u finansijski neodrživoj poziciji, posebno one koji ne žive sa roditeljima i moraju sami da snose troškove života.

Kako Naci Posao? Labirint Bez Izlaza

Za one koji odluče da traže alternativu volontiranju kod advokata, izgledi su podjednako tmurni. Konkursi u državnom sektoru (sudovi, tužilaštva, opštine) su često formalni i namešteni unapred za osobe sa jakim vezama. "Za sve državne poslove... bio sam u fazonu neeeext", konstatuje jedan korisnik foruma. U privatnom sektoru, oglasi za pravničke poslove postavljaju nerealne zahteve za početnike: 5+ godina iskustva, odlično poznavanje engleskog i još jednog stranog jezika, sve za plate koje jedva prelaze 300 evra.

Rad kod notara ili javnih izvršitelja, koji se nekada smatrao sigurnijom opcijom, takođe donosi izazove. Plate su često niske (25.000 - 35.000 dinara), posao šablonski i monotono, a šanse za napredovanje skoro nikakve. Osim toga, primećena je tendencija da se na te pozicije zapošljavaju ljudi sa srednjom školom, kako bi se smanjili troškovi i eliminisala potencijalna konkurencija za naslednika posla.

Oglasi na portalima poput Infostuda često budu lažni, postavljeni od strane advokatskih kancelarija koje se time reklamiraju (pošto im je direktno oglašavanje zabranjeno), ili od onih sa toliko lošom reputacijom da konstantno menjaju osoblje. Poznate kancelarije koje stalno traže pripravnike često su na lošem glasu zbog izrabljivanja, gde se radi prekovremeno na monotonim poslovima poput telefonskog ustupanja potraživanja.

Pravosudni Ispit: Svetlo na Kraj Tune ili Još Jedna Diploma?

Položen pravosudni ispit dugo se smatrao zlatnom karticom za pravničku karijeru. Međutim, danas njegova vrednost na tržištu rada ozbiljno dovodi u pitanje. Dok on zaista otvara neka vrata (npr. u vojsci, policiji, osiguravajućim društvima) i omogućava samostalno zastupanje, za veliki broj nosilaca on ostaje samo skupa diploma koja ne garantuje zaposlenje.

Glavni problem je što najperspektivniji poslovi za pravnike sa pravosudnim - u sudstvu, tužilaštvima ili kao samostalni advokati - zahtevaju daleko više od položenog ispita. Za sudstvo su neophodne jake veze; za advokaturu, pored ispita, potrebna je i advokatska komora sa svim svojim troškovima, a zatim i klijentela koju je izuzetno teško izgraditi bez veza ili porodičnog posla. Kao što jedna iskusnija koleginica savetuje: "Prvo rodi decu, pa se onda upusti u advokaturu."

Da Li Postoji Izlaz? Saveti i (O)sloví Nade

Unutar ove prilično mračne slike, ipak se mogu pronaći neki korisni saveti i tračci otpora:

1. Informiši se i istraži: Pre nego što prihvatiš pripravnički staž, detaljno istraži uslove kod potencijalnog principala. Pitaj kolege, pročitaj iskustva na forumima. Razmisli o volontiranju u sudu kao široj alternativi za sticanje iskustva.
2. Budi uporan i traži svoja prava: Ako se suočiš sa diskriminacijom ili nepropisnom naplatom, nemoj ćutati. Pokušaj da dobiješ pismeno obrazloženje od komore, obrati se nadležnim institucijama, anonimno informiši medije. Kolektivni glas je jači.
3. Grabi znanje gde god možeš: Iako je principal dužan da te obuči, najveća odgovornost je na tebi. Čitaj predmete, piši podneske iako ti niko ne traži, pripremaj se za ročišta, postavljaj pitanja. Znanje je jedino što možeš nesmetano da poneseš sa sobom.
4. Razmotri druge staze: Pravničko znanje može se primeniti u mnogim oblastima izvan klasične advokature ili pravosuđa - u projektnom menadžmentu, komplajensu u kompanijama, nevladinim organizacijama, ljudskim pravima ili u specijalizovanim konsultantskim firmama. Strani jezici su tu od neprocenjive vrednosti.
5. Netvorking: Iako je teško bez inicijalnih veza, pokušaj da se uključiš u stručna događanja, seminare, volontiraj u organizacijama koje ti se dopadaju. Građenje mreže kontakata na iskren način može dugoročno otvoriti neočekivane mogućnosti.

Zaključak: Potreba za Sistemskom Promenom

Iskustva pravnih pripravnika u Srbiji oslikavaju mnogo širi problem nepodnošljive tranzicije sa fakulteta na tržište rada, gde se umesto podrške mladima nude prepreke, a umesto jednakih šansi - privilegije za odabrane. Visoke upisnine, sistemsko volontiranje, nepotizam i nedostatak poštenih konkursa ne uništavaju samo pojedinačne snove i karijere, već direktno ugrožavaju budućnost celokupne pravne profesije i pravne države.

Profesija koja bi trebalo da bude stub pravde i jednakosti, sama sebe srozava kroz prakse koje vređaju osnovna načela jednakosti i dostojanstva rada. Promena neće doći preko noći, ali svaki glas koji se usprotivi nepravdi, svako podeljeno iskustvo i svaki pokušaj da se traže odgovorni odgovori doprinose stvaranju pritiska za transparentnije, pravičnije i dostupnije uslove za sve buduće pravničke profesionalce. Borba za prvi posao ne bi trebalo da bude borba za opstanak, već početak ostvarivanja uloženog truda i znanja.