Kompletan vodič za stručni ispit i licencu za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) stalno se dešavaju promene, a najavljeni novi zakoni i propisi izazivaju mnogo pitanja i nedoumica kod onih koji rade ili planiraju da rade na ovim poslovima. Ovaj članak ima za cilj da objasni sve aspekte stručnog ispita, dobijanja licence, kao i buduće promene, na osnovu iskustava i razgovora kolega sa foruma. Ako ste lice za BZR, student ili tek razmišljate da se oprobate u ovoj važnoj oblasti, ovde ćete naći korisne informacije.

Zašto je stručni ispit i licenca neophodni?

Prema važećim propisima, za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu neophodno je posedovati uverenje o položenom stručnom ispitu, odnosno licencu. Licenca se dobija na osnovu položenog ispita, a važi pet godina. Nakon isteka roka, licenca se obnavlja, a jedan od ključnih uslova za obnovu je akumuliranje bodova kroz dodatne edukacije i usavršavanja. Ovo je postalo posebno aktuelno sa najavom novog zakona koji dodatno reguliše ove uslove.

Najava novog zakona: Šta se menja i koga se tiče?

U toku je proces usvajanja novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, koji donosi određene promene. Jedna od najdiskutovanijih novina je zahtev za odgovarajućim visokim obrazovanjem za one koji žele da obavljaju poslove savetnika ili saradnika u oblasti BZR. Naime, u nacrtu zakona stoji da će za ove poslove biti potrebno posedovanje 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka.

Ova informacija izaziva zabrinutost kod mnogih iskusnih lica za BZR koji nemaju takav tip fakulteta. Međutim, važno je napomenuti da se u predlogu zakona navodi i prelazni period i priznavanje radnog iskustva. Na primer, navodi se da će lica sa minimum pet godina iskustva u oblasti BZR i položenim stručnim ispitom i dalje moći da obavljaju poslove, uz obavezu da tokom tog perioda dostignu određene uslove dodatnog obrazovanja. Suština je da se iskustvo ne zanemaruje, ali se teži ka podizanju standarda i stručnosti u celoj oblasti.

Licenca će, prema novim propisima, koštati oko 3000 dinara i važiće pet godina. Uslov za njeno obnavljanje biće upravo dokaz o kontinuiranom usavršavanju kroz seminare, kurseve i edukacije koje donose potrebne bodove. Ovo podiže značaj permanentnog učenja u ovoj dinamičnoj profesiji.

Kako izgleda proces polaganja stručnog ispita?

Polaganje stručnog ispita za lice za BZR organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Ispit je složen i obiman, ali uz dobru pripremu svakako je položiv. Sastoji se iz nekoliko delova:

1. Opšti deo (domaći i međunarodni pravni izvori): Ovo obuhvata pitanja iz Zakona o radu, Zakona o BZR, međunarodnih konvencija (npr. Konvencija br. 155 MORA, Konvencija br. 161 o službama medicine rada), kao i propisa Evropske unije (npr. Okvirna direktiva 89/391/EEC).
2. Pismeni deo - Procena rizika za konkretno radno mesto: Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta, krojac) i u roku od dva sata mora da sastavi kompletan akt procene rizika.
3. Posebni deo - Usmeni ispit iz pravilnika: Nakon pismenog dela, usmeno se polažu pravilnici. Kandidat izvlači kombinaciju pitanja iz brojnih pravilnika koji regulišu specifične aspekte bezbednosti (bukom, vibracijama, mašinama, gradilištima, hemikalijama itd.).

Iskustva sa polaganja: Šta kažu kolege?

Na osnovu brojnih iskustava koja su kandidati podelili, može se izvući nekoliko ključnih saveta:

• Organizacija ispita: Ispit obično počinje u 9 sati sa prozivanjem i proverom identiteta. Polaganje se odvija po sobama, gde svaki ispitivač ispituje iz određenog bloka. Prisustvo toku polaganja drugih kandidata je dozvoljeno, što može biti od velike pomoći.
• Ispitivači su korektni: Većina ispitivača želi da pomogne i da vidi da kandidat zna suštinu. Ako zastanete, postaviće vam pomoćno pitanje. Međutim, rigorozni su kada je u pitanju poznavanje graničnih i akcionih vrednosti (za buku, vibracije), tačnih brojki (osvetljenje, pritisak u kesonima) i strukture određenih dokumenata (stručni nalaz, deklaracija o usaglašenosti mašine).
• Ključna su pitanja: U opštem delu se često javljaju pitanja kao što su: "Koja su prava naših državljana prilikom zapošljavanja u EU?" (odgovor: pod jednakim uslovima, bez diskriminacije), "Šta su principi prevencije prema direktivi 89/391?", "Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti?".
• Pismeni deo - Procena rizika: Ovo je deo gde mnogi dožive blokadu. Ne dozvoljava se korišćenje literature, osim što komisija obično obezbedi listu opasnosti i štetnosti i tabele za određene metode (npr. Kinney metodu). Obavezno treba navesti da li je radno mesto sa povećanim rizikom i predložiti odgovarajuće mere zaštite. Česta greška je što kandidati navedu opasnosti, ali zaborave da navedu mere.
• Pravilnici za posebni deo: Ne treba učiti sve pravilnike napamet, već razumeti njihovu suštinu. Posebnu pažnju treba obratiti na: pravilnike o buci i vibracijama (znati granične vrednosti), mašinama (tehnička dokumentacija, deklaracija), gradilištima, prvoj pomoći, azbestu, lekarskim pregledima. Izbačeni su stari pravilnici kao što je onaj o šumarstvu.

Kako se pripremiti za ispit? Skripta, kursevi ili samostalno učenje?

Postoji nekoliko putova za pripremu:

• Samostalno učenje: Mnogi kandidati su uspešno položili ispit učeći samostalno. Osnova su zvanični propisi koji se mogu preuzeti sa sajta Ministarstva rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike. Korišćenje skripti koje su sastavili oni koji su već položili ispit može biti od neprocenjive pomoći, jer one često sadrže istaknuta najbitnija pitanja i odgovore. Međutim, obavezno proverite da li je skripta ažurirana, jer se propisi često menjaju.
• Kursevi i obuke Neke firme (npr. Tehpro, Međunarodni institut za primenjeno upravljanje znanjem) nude pripremne kurseve za polaganje. Oni mogu biti korisni, naročito ako niste iz struke, jer vam stručno lice može objasniti nejasne pojmove i pružiti praktične primere. Međutim, ovo je skupija opcija i nije obavezna za polaganje ispita.
• Kombinovano: Najčešći i najefikasniji pristup je kombinacija: nabaviti dobru skriptu, detaljno pročitati sve relevantne propise, a zatim koristiti forume i iskustva drugih za proveru znanja i razjašnjenje nedoumica.

Savet: Fokusirajte se na razumevanje, a ne samo na memorisanje. Kada radite procenu rizika, pokušajte da zamislite stvarno radno mesto i logički prepoznate opasnosti. U pravilnicima, tražite suštinu - šta se zahteva, koje su mere, ko je odgovoran.

Česta pitanja i nedoumice (FAQ)

Koliko se čeka na poziv za polaganje?

Obično se čeka 1.5 do 2 meseca od dana podnošenja prijave. Ako prijavite ispit u septembru, očekujte polaganje u novembru ili decembru. Zbog epidemije COVID-19, rokovi su ponekad duži, a grupe manje.

Šta ako padnem jedan deo ispita?

Ako položite opšti deo (domaće i međunarodno zakonodavstvo) i pismeni deo (procena rizika), a padnete posebni deo (pravilnici), sledeći put polažete samo taj deo koji ste pali i plaćate 70% punog iznosa takse.

Da li je radno mesto tkač na razboju sa povećanim rizikom?

Teorijski, procena rizika za ovo mesto može pokazati nizak rizik ako se uzmu u obzir sve propisane zaštitne mere. Međutim, u praksi, zbog izloženosti ekstremnoj buci, mogućnosti povreda udova i psihofizičkog opterećenja, mnogi smatraju da bi trebalo biti pažljivo prilikom procene. Ovo je primer jazа između teorije i prakse u BZR-u.

Da li mogu da radim poslove BZR-a bez licence?

Možete da obavljate pomoćne poslove, ali ne možete biti potpisno odgovorno lice. Inspektor za BZR neće prihvatiti razgovor sa vama kao kompetentnim licem ako nemate uverenje. Radno iskustvo se uglavnom računa tek od dana sticanja licence.

Kakve su šanse za zaposlenje u inostranstvu sa našom BZR licencom?

Naša licenca i znanje su tek osnova. Sistem BZR u EU je mnogo obimniji, detaljnije regulisan i zahteva poznavanje lokalnih propisa i standarda. Za rad u inostranstvu neophodno je dodatno usavršavanje, poznavanje jezika i često godine međunarodnog iskustva.

Šta je sa onima koji nemaju tehnički fakultet?

Prema važećim propisima, za polaganje ispita i dobijanje licence nije uslovljeno tehničkim fakultetom. Međutim, sa najavljenim novim zakonom, za određene naprednije pozicije (savetnik/saradnik) biće potrebno. Trenutni radnici sa iskustvom će verovatno imati vremena da se prilagode kroz dodatno obrazovanje.

Budućnost profesije: Izazovi i perspektive

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji prolazi kroz težak, ali neophodan proces profesionalizacije. Iako se čini da novi propisi otežavaju polaznim uslovima, njihov cilj je podizanje kvaliteta i smanjenje broja povreda i nesreća na radu, kojih je i dalje previše.

Ključni izazovi su:

• Nepoštovanje propisa u praksi: Česta je pojava da se procene rizika rade "na brzinu", da se zaštitna oprema ne koristi, a poslodavci pritisku lica za BZR da "ublaže" procene kako ne bi morali da ulažu u bezbednost.
• Podela odgovornosti: Na gradilištima, gde angažovane spoljne agencije za BZR često nemaju